ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – СЕПТЕМБАР 2023.

 

  

У част двестогодишњице од рођења једног од најзначајнијих српских владара - Припреме за дочек кнеза Михаила у Пожаревцу, 1861. године

 

Кнез Михаило, млађи син Књаза Милоша, рођен је 4. септембра 1823. у Крагујевцу, а живот трагично завршио 29. маја 1868. у Кошутњаку, у Београду. Уз Милана, прворођеног, Михајло, будући кнез Србије, детињство је махом проводио у Пожаревцу.

Књазу Милошу је стало да му деца што боље уче, па су он и кнегиња присуствовали испитима младих кнежевића у дворској школи у Пожаревцу 1832. године. У близини конака Књаза Милоша налазио се и коначић кнежевића Милана и Михаила, у коме су, по неким ауторима,  били стан и канцеларија за писара. Михаило је завршио школовање у Пожаревцу, затим се са својом мајком преселио у Беч.

Милан је добио престо 1. јуна 1839, али због слабог здравственог стања  владао је свега месец дана - до 8. јула 1839. године, када је умро. Михаило постаје кнез Србије и његова прва владавина је од 1839. до 1842. године, а друга од 1860. до 1868.

Непосредно по завршетку Преображењске скупштине 1861. године у Крагујевцу - на којој је донето подоста закона - кнез је кренуо да обилази Кнежевину Србију. Тако је планирано да се током септембра 1861. године, на неколико дана, задржи и у Пожаревцу и околини.

Oбележавајући двестогодишњицу рођења једног од изузетних владара Србије који је Кнежевину увео у ред уређених европских држава, представљамо вам документ настао у Пожаревцу, а који говори о припремама за дочек Кнеза.

„Примирителном суду обштине Пожаревачке!
Примирителније Суда овдашњи послатому писму од тог Суда од 31-го Августа тек. године  Но1508 примио извидијо, да тај Суд узме обштине своје од овдашње прангије захтева, уколико  иј имала буде, на послугу за дочек Светлога Књаза нашега.
Поменути је Суд одма своје обштинаре као и свог местног Г. протојереја призвао, које су одобрили да обштини тамошњој своје честију имајуће здраве прангије напослугу даде, које је Суд овај тамошњем такове по Јована Наодовића, житеља тамошњег кога је нарочито за прангије послао, пошаље.  Но као што је са тај Суд у своме писму обећао онако нека и поступи, мождно је даће обштини ускоро потребовати.
Но390
7. септембра                                                              За Председ. Прим. Суда
1861.год.                                                                                                 Член
у Свилајнцу                                                                          Милован Николић

Деловодитељ
Богић Милорадовић"

 

„Рађено 24. Августа 1861. год. у Пожаревцу.
Почим се већ известно зна да ће Његова Светлост Књаз наш Михаило Обреновић III који по отечеству нашем Сада путује, и у ову варош и на дан 12. Септембра 1861. год: доћи и ту један дан преданити; то подписана обштина в. Пожаревца
Решава
Да се за овај дочек Господарски све капије, пирамиде, и друге потребе за осветлење ноћно благовремено начине, Барут пак онолико набави коликоће се по потреби и утрошити. Све ово обштина у име своје овдашње вароши чини, па зато се сав овај трошак обштин(ски) разрезат и платити има. ...."

 

„Обштинари" пожаревачки су 24. августа 1861. године заседали и по примљеном писму „обштине" свилајначке  решавали у свему поштујући смернице, а међу потписаним „обштинарима" који доносе одлуку о свечаном дочеку Његове Светлости Књаза уз потписе Лазара Огњановића, Аце Вељковића, Саве Павловића, Ми(ћ)е Науновића, Лазара Петровића, Миладина Миловановића и других, стоји и име "Савва Рогић" - потоњи саучесник у атентату на кнеза Михаила Обреновића, 29. маја 1868. у Кошутњаку. Чудни су путеви...

Фотографија: Акт Примирителног суда општине свилајначке и решење суда вароши пожаревачке, у циљу припрема за дочек кнеза Михаила 12. септембра 1861. године.
Историјски архив Пожаревац, Збирка Varia, 1791- , 25.

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник